Alchajmerova bolest

Alchajmerova bolest je neurološki poremećaj koji dovodi do laganog propadanja mozga, dovodeći do problema sa pamćenjem, svakodnevnim funkcionisanjem i ponašanjem.

Alchajmerova bolest – prikaz

Alchajmerova bolest je progresivna bolest mozga, koja dovodi do laganog propadanja mozga. Najčešće se javlja kod osoba starih preko 65 i 70 godina. Ljudi sa Alchajmerovom bolešću razvijaju uznemiravajuće promene u pamćenju, mišljenju, funkcionisanju i ponašanju, što se s vremenom pogoršava. Ove promene sve više utiču na svakodnevni život osobe, smanjujući njenu nezavisnot, sve dok konačno ne postanu u potpunosti zavisni od drugih.
Alchajmerova bolest ima i ogroman uticaj na pacijentovog staratelja.1 Većina staratelja su bliski rođaci koji pacijenta neguju u kući, što je zahtevna i iscrpljujuća uloga koja predstavlja ogroman emocionalni i fizički teret.1
Alchajmerova bolest oštećuje i ubija moždane ćelije, dovodeći do značajnog skupljanja mozga i disbalansa neurotransmitera. Kako moždane ćelije propadaju, u mozgu se nakuplja karakterističan otpad, poznat kao „plakovi“ i „klubad“.

Simptomi

Simptomi Alchajmerove bolesti pojavljuju se postepeno, tokom perioda od nekoliko godina i variraju od osobe do osobe. Prvi simptomi koji se pojavljuju, obično su zaboravnost i blaga konfuzija. Simptomi Alchajmerove bolesti mogu se šire kategorizovati u kognitivne, funkcionalne i bihejvioralne/psihičke promene.
• Kognitivne promene - oslabljena kratkotrajna memorija (oštećeno sećanje na skorašnje događaje, ponavljanje, gubljenje stvari po kući, loša organizacija), teškoće u donošenju odluka, smanjeno razumevanje koncepata vremena i prostora, smanjena sposobnost za učenje i problem u prepoznavanju prijatelja i članova porodice.
• Funkcionalne promene - smanjena sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti, kao i složenijih zadataka: teškoće u baratanju novcem, teškoće u održavanju lične higijene, inkontinencija, teškoće u oblačenju, neravnoteža i nestabilno kretanje. Konačno, oboleli od Alchajmerove bolesti postaće potpuno vezani za postelju.
• Bihejvioralne/psihičke promene - pacijenti mogu razviti i poremećaje u ponašanju, kao i psihičke poremećaje, što povećava teret staranja o njima. Mogu razviti i ispoljavati socijalno neadekvatna ponašanja kao što su: deluzije, razdražljivost/agresivnost, depresija/disforija i promene u apetitu/načinu ishrane. Za porodicu i osobe koje neguju bolesnike, posebno je teško da se nose sa promenama u ponašanju i često su razlog premeštanja pacijenta u ustanovu.

10 ranih upozoravajućih znakova:

1. Zaboravljanje koje remeti svakodnevnicu
2. Smanjena moć planiranja i rešavanja problema
3. Teškoće u obavljanju poznatih zadataka
4. Dezorijentisanost u vremenu i prostoru
5. Problem sa apstraktnim mišljenjem
6. Problemi u pronalaženju odgovarajućih reči
7. Gubljenje stvari
8. Smanjeno ili slabo rasuđivanje
9. Povlačenje iz društvenih aktivnosti
10. Promene raspoloženja i ličnosti

Statistika

Širom sveta, od demencije boluje 36 miliona ljudi.2 Od toga, njih čak 28 miliona tek treba da dobije dijagnozu, što znači da nemaju pristup terapiji, informacijama i lečenju.2 Procenjuje se da se svake godine identifikuje novih 4,6 miliona slučajeva.3 Sa promenom ka sve starijoj populaciji, predviđa se da će broj ljudi pogođenih demencijom svakih 20 godina biti gotovo udvostručen i do 2050. godine, od ove bolesti patiće 115 miliona ljudi.2
Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije, obuhvatajući od 50% do 70% slučajeva.4
Troškovi demencije u svetu (604 milijarde dolara 2010. godine) predstavljaju više od 1% bruto domaćeg proizvoda (BDP).2

Dijagnostika i lečenje

Ljudi koji su zabrinuti da oni ili njihovi bližnji imaju simptome Alchajmerove bolesti, treba da posete svog lekara i traže pomoć i savet. Alchajmerova bolest se dijagnostikuje pomoću intervjua sa pacijentom i starateljima, nekada analizama krvi i imidžing tehnikama mozga koje se, takođe, obavljaju. Postoji veliki broj skala za procenu, koje se mogu primeniti kako bi se identifikovali simptomi i težina bolesti.
Dostupna je i terapija koja pomaže u ublažavanju simptoma Alchajmerove bolesti. Međutim, izlečenje je, za sada, nemoguće.

Reference

1. Georges J, Jansen S, Jackson J, et al. Alzheimer’s disease in real life – the dementia carer’s survey. Int J Geriatr Psychiatry 2008; 23 (5): 546–551.
2. Alzheimer Disease International. World Alzheimer Report 2011. The benefits of early diagnosis and intervention. Published by Alzheimer’s Disease International (ADI), September 2011.
3. Ferri CP, Prince M, Brayne C, et al. Global prevalence of dementia: a Delphi consensus study. Lancet 2005; 366 (9503): 2112–2117.
4. Alzheimer’s Association. Basics of Alzheimer’s disease: what it is and what you can do. 2010. http://www.alz.org/national/documents/brochure_basicsofalz_low.pdf. Accessed 30/09/11.

Napustićete strane lundbeck.rs